Džordan Turpin je pobegla iz kuće “strave i užasa” njene porodice gde su ona i njenih dvanaestoro braće i sestara bili zlostavljani i držani u zatočeništvu, a sve otkriveno je u nikada ranije viđenim snimcima policijskih kamera, prenosi “The Sun”.
Džordan je imala samo 17 godina kada je pobegla iz porodične kuće u Perisu u Kaliforniji i pozvala policiju da prijavi da su njeni roditelji, Dejvid i Luiz Turpin, godinama nasilno zlostavljali i izgladnjivali svoje trinaestoro dece.
Džordan, koja sada ima 21 godinu, pobegla iz kuće kroz prozor u januaru 2018. i rekla policijskom operateru:”Moje dve male sestre su trenutno vezane lancima”.
U specijalnom izveštaju ABC-a o porodici, prvi put su objavljeni snimci kamere u trenutku kada je policija prvi put stigla na lice mesta i pronašla uspaničenu Džordan kako stoji pored puta.
“Upravo sam pobegla iz kuće u kojoj živim u 15-članoj porodici. Moje dve male sestre trenutno su okovane”, bilo je prvo što je tada 17-godišnjakinja rekla šerifu.
Kada je upitana gde su njena braća i sestre vezani lancima, ona kaže policajcu da su na “krevetu”.
“Mama ih nije vezala samo da bi bila zla. Vezani su lancima jer su ukrali njenu hranu”, dodala je tada.
Džordan se potom izvinjavala policajcu što je “previše pričala” i tvrdi da ona “nikada ni sa kim tamo nije razgovarala”.
“Nikada nisam bila sama sa osobom, tako da mi je veoma teško da pričam o tome”, dodaje devojka koja je proživela najveće traume u životu.
“POMOZI NAM”
Tinejdžerka nastavlja razgovor govoreći policajcu da njeni roditelji nisu svesni da je otišla od kuće, boreći se za dah i reči.
Primetivši njeno uznemireno stanje, policajac je pitao da li trenutno uzima neke lekove.
“Šta su lekovi?” odgovarila je začuđena Džordan
Kada je policajac preformulisao rečenicu pitajući je da li uzima neke tablete, Džordan odgovara: “Ne. Mislim da nikada ranije nisam uzimala pilulu.”
“Naši roditelji nas zlostavljaju. Zlostavljaju nas”, pričala je prestravljena devojka.
Džordan je zatim pokazala policiji slike svoje okovane braće i sestara koje je krišom snimila pre nego što je pobegla kroz prozor.
“Nemam dokaze za sve, ali imam dokaz da su moje sestre vezane lancima”, rekla je ona u tom momentu.
“Ovde možete da ih pogledate. Vidite? To su mesta na kojima ih prave”, dodaje Džordan, naizgled ne znajući reč modrica.
“I vidite kako je prljava? Tako smo prljavi. Ne kupamo se”, dodala je jecajući.
“Bili su okovani zbog krađe hrane. Ali su je ukrali jer su gladni.”
Ranije objavljeni snimci pokazuju trenutak kada je policija ušla u porodičnu kuću Turpin pre nego što je spasila još dvanaestoro Džordanovih braće i sestara, koji su u to vreme imali između dve i 29 godina.
Policajci su otkrili dvoje dece u lancima vezanih za krevet, kako je Džordan opisala, i pronašli lanac koji visi sa nečega što izgleda kao krevet na sprat.
Međutim, okovi su bili samo vrh ledenog brega u decenijama zlostavljanja i mučenja u kući Turpina.
Istražitelji su kasnije otkrili da su decu često tukli njihovi zlokobni roditelji sve dok ne prokrvare, dozvoljavali im da jedu samo jednom dnevno i da se tuširaju samo jednom godišnje.
Ovaj monstrumski par, koji bi citirao Bibliju da bi opravdao česte batine, ostavljao je neku decu vezanu mesecima.
Deca su živela od sendviča sa salamom i puterom od kikirikija, dok su se njihovi roditelji pred njima hranili hranom “za poneti”.
Deci nije bilo dozvoljeno da vežbaju, mogli su da govore samo u retkim situacijama kada se i roditeljima razgovara, a takođe im je bilo zabranjeno da se druže.
Kada je policija ušla u kuću, verovala je da su sva deca mlađa od 18 godina zbog toga što su izgledala neuhranjeno i glas im je bio veoma tanak i mladalački. Međutim, sedmoro od njih trinaestoro je tada bilo starije od 18 godina.
Dejvid, tada 57, i Luiz, 50, uhapšeni su i kasnije osuđeni na doživotni zatvor zbog užasnog zlostavljanja i zatvaranja svoje dece.
Oni su se izjasnili krivim po 14 tačaka, uključujući okrutnost prema odrasloj osobi, okrutnost prema deci, mučenje i bespravno zatvaranje.
Sva braća i sestre Turpin proveli su nedelje u bolnici pre nego što su raspoređeni u dva različita hraniteljska doma.
“Morala sam to da uradim”
Razmišljajući o svom herojstvu pre skoro četiri godine, Džordan je rekla da je, iako je bila užasnuta, znala da mora nešto da uradi da bi spasila živote svoje braće i sestara.
“Ruke su mi se tresle”, rekla je kroz suze o trenutku kada je pokušala da pozove policiju.
“Ali pokušavala sam da se smirim da bih to uradila i na kraju sam ga pritisnula dugme. I kada su se javili… Bukvalno nikad nisam razgovarala sa nekim telefonom. I počela sam da pričam kako nismo išli u školu, živeli smo u prljavštini, kako gladujemo i sve te stvari”, rekla je ova devojka ogromnog srca i ogromne hrabrosti.
“Morala sam da se uverim da ako odemo, nećemo se tamo vratiti i da ćemo dobiti pomoć koja nam je potrebna. Jer da sam se vratila, ne bih sada sedela ovde”, rekla je.
Na kraju je govorila o tome koliko joj znače sitnice i sloboda koju nikada nikada nije imala, a sve su to privilegije koje ljudi često uzimaju zdravo za gotovo.
“Tako sam zahvalna što samo šetam sat vremena uz svoju muziku. Mislim da su ove male stvari stvari koje ljudi uzimaju zdravo za gotovo”, rekla je emotivna Džordan na kraju.
Svojim herojstvom je spasila svoju braću i svoje sestre i oni danas život dostojan ljudskogh bića daleko od monstruoznih roditelja.